Usled naglog povećanja hormona tokom trudnoće, buduće mame su podložne mnoštvu infekcija od kojih se neke manifestuju blažom, a neke težom kliničkom slikom.
Infekcije u trudnoći su često asimptomatske i zbog toga dosta žena i ne posumnja da ih ima. Upravo zato treba obavljati redovne kontrole i analize ali i obratiti pažnju na prevenciju.
Urinarne infekcije u trudnoći
Nekontrolisano i često mokrenje, otežano mokrenje i peckanje, bol i grčevi u lumbalnom delu leđa, zamućen urin neprijatnog mirisa ili prisustvo krvi u istom često ukazuju na to da se radi o urinarnoj infekciji.
Urinarne infekcije u trudnoći nastaju usled kombinacije faktora koji mogu nepovoljno uticati na zdravlje trudnice i ploda. Kako se materica širi, pritisak na bešiku i uretru postaje sve veći što sprečava oticanje mokraće i stvara pogodnu sredinu za razmnožavanje bakterija. Usled slabljenja pelvičnih mišića, bešika se opušta pa se urin duže zadržava, dovodeći do povećanja broja bakterija. Povrh svega toga, koncentracija hormona i šećera u urinu trudnice postaje veća, praveći povoljnu sredinu za razmnožavanje loših bakterija, pogotovo ešerihije koli i streptokoka.
Naizgled bezazlene, urinarne infekcije mogu dovesti do komplikacija na porođaju ili do prevremenog porođaja.
Gljivične infekcije
Svrab i peckanje izazvane gljivičnom infekcijom obično su uzrokovane prekomernim rastom Candide albicans, gljivice koja se i inače normalno nalazi u vagini. Tokom trudnoće, povećani nivoi estrogena i progesterona pomažu u stvaranju sredine povoljne za prekomeran rast ove gljivice, koja dovodi do vulvovaginalne kandidijaze.
Drugi uzroci nastanka gljivičnih infekcija uključuju dijabetes, stres, pad imunog sistema, i uzimanje antibiotika.
Lekar može dijagnostikovati gljivičnu infekciju jednostavnim ispitivanjem vaginalnog brisa.
Iako ne predstavlja gotovo nikakvu opasnost po majku, gljivična infekcija se može preneti na bebu tokom samog porođaja i tada je najćešće lokalizovana u ustima ili u genitalnom predelu novorođenčeta. Vrlo retko infekcija može postati ozbiljna, što se obično dešava kod prevremeno rođenih beba.
Bakterijska vaginoza (BV)
Vrsta bakterije koja se naziva laktobacili zadužena je za održavanje prirodne kiselosti vagine u cilju sprečavanja rasta loših bakterija. Kada broj laktobacila opadne, loše bakterije počinju da se razmnožavaju i tako dovode do bakterijske vaginoze.
Žene koje pate od bakterijske vaginoze u većini slučajeva nemaju nikakve simptome, ali kada se jave, žale se na peckanje pri mokrenju, neprijatan miris koji postaje intenzivan nakon seksualnog odnosa, svrab i vodenkast iscedak bele, sive ili zelene boje.
Ukoliko se dijagnostikovana bakterijska vaginoza ne leči, može dovesti do komplikacija poput prevremenog porođaja i rizika od dodatnih infekcija nakon porođaja. Trudnice koje se porađaju carskim rezom takođe su izložene većem riziku od dodatnih infekcija reproduktivnog sistema.
Trihomonas
Trihomonijaza je seksualno prenosiva infekcija koju izaziva parazit Trichomonas vaginalis, a takođe je i jedna od najčešćih polno prenosivih bolesti. Žene su češće pogođene ovom infekcijom, ali muškarci baš kao i žene, mogu biti prenosioci, iako kod njih simptomi infekcije neretko izostaju. Period inkubacije varira između 5 i 28 dana.
Trihomonijaza u trudnoći može predstavljati veliku opasnost jer često dovodi do preranog pucanja vodenjaka (pre 37. nedelje), male težine novorođenčeta, kao i do komplikacija pri samom porođaju ukoliko se infekcija blagovremeno ne leči. Zbog čestog izostanka simptoma, pacijentkinje mogu biti inficirane mesecima, pa čak i godinama bez i jedne naznake bolesti.
Simptomi, ukoliko se pojave, uključuju osećaj peckanja pri mokrenju i tokom seksualnog odnosa, neprijatan miris i prisustvo obilnog sekreta beličaste, sive ili zelene boje.
TORCH sindrom
Iako zvuči kao jedna bolest, ovaj akronim označava grupu zaraznih bolesti koje izazivaju pojedini virusi i bakterije. TORCH sindrom je skraćenica za:
Toksoplazmozu – retku bolest koju uzrokuje parazit Toxoplasma gondii, a obično dospeva u naš organizam kroz usta, najčešće putem sirove i nedovoljno termički obrađene hrane. Infekcija se može preneti na plod, a komplikacije koje se mogu javiti su: oštećenje mozga, slepilo, gluvoća, usporen psihomotorni razvoj i hidrocefalus ploda.
Ostale bolesti – u koje spadaju sifilis, varičela zoster, HIV i parvovirus. Sve navedene infekcije mogu ostaviti trajna oštećenja po bebu i majku. Stoga je bitna rana dijagnostika i blagovremena terapija.
Rubelu – koju majka može preneti na plod ukoliko se inficira ovim virusom u prvom trimestru. Posledice mogu biti ozbiljne pa je prevencija oboljevanja od ključnog značaja, ukoliko trudnica već nije preležala virus ili primila MMR vakcinu. U tom slučaju, zaštićena je trajnim imunitetom.
Citomegalovirus – poznat i kao CMV, nastaje usled infekcije virusom iz grupe herpesa. Iako uobičajeno prolazi bez velikih tegoba, u trudnoći može izazvati ozbiljne komplikacije po dete, uključujući gubitak sluha i vida, žuticu, probleme sa plućima, slabost mišića i mentalne smetnje.
Herpes – jednom inficirana, osoba doživotno nosi herpes, koji ostaje neaktivan ili se aktivira usled pada imuniteta. Herpes se može preneti na plod u materici, ali i tokom porođaja na novorođenu bebu. Ukoliko se proširi na unutrašnje organe bebe, može biti veoma opasan.
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja nakon što se lekaru objasne simptomi na osnovu kojih će se kasnije izvršiti odgovarajuća laboratorijska analiza. Vrsta testova koja će se obaviti umnogome zavisi od simptoma, stadijuma trudnoće i trenutnog zdravlja trudnice.
Zbog što detaljnije analize i postavljanja dijagnoze, lekar će preporučiti sledeće nalaze:
- Genitalni bris – kako bi se utvrdilo da li postoji infekcija u genitalnom traktu.
- Analiza krvi – za otkrivanje virusnih infekcija.
- Analiza urina – kako bi se proverilo prisustvo bakterija u urinu.
- Ultrazvuk – pomaže u otkrivanju vidljivih anomalija kod bebe koje bi mogle da budu posledica infekcije majke.
- Amniocenteza – ekstremna dijagnostička procedura kojom se uzima uzorak plodove vode.
Terapija
Lečenje infekcija u trudnoći zavisi od uzročnika.
U slučaju bakterijskih infekcija, prepisuju se antibiotici. Upotreba baktrima i tetraciklina je strogo kontraindikovana u trudnoći jer ovi lekovi uzrokuju ozbiljna oštećenja ploda.
Za lečenje virusnih infekcija koristi se mnoštvo lekova u zavisnosti od toga koji virus je izazvao oboljenje. Moguće je lečiti samo simptome infekcije, a ne i ukloniti virus iz organizma. Treba imati na umu da se antivirusni lekovi ne preporučuju trudnicama zbog neželjenih dejstava.
Gljivične infekcije leče se antimikoticima, pre svega lokalnom primenom imidazola (mikonazola ili klotrimazola) koji su se pokazali kao najbezbedniji za majku i fetus.
Prevencija
Pravilno održavanje higijene, balansirana i zdrava ishrana, jačanje imuniteta i upražnjavanje zaštićenih seksualnih odnosa su neki od načina za sprečavanje infekcija u trudnoći.
Savetuje se izbegavanje javnih bazena u toku trudnoće zbog povećanog rizika od nastanka infekcija. Ukoliko se ipak odlučite za odlazak, poželjno je istuširati se posle svakog ulaska u bazen i promeniti kupaći kostim više puta u toku dana.
