Alergija na sunce predstavlja reakciju kože na sunčeve zrake određenog spektra i najčešće se javlja tokom prolećnih i letnjih meseci kada je sunčevo zračenje najjače.
Sa prvim izlaganjem suncu, nakon nekoliko minuta do nekoliko dana posle izlaganja, na koži se mogu javiti promene u vidu crvenila, svraba, plikova ili bolnih čvorića koji su neprijatni.
Kožu koja je izmenjena usled dejstva sunčevih zraka, naš imuni sistem prepoznaje kao nešto protiv čega se treba boriti i što treba odstraniti. Kožne promene u okviru alergijske reakcije na sunce nisu ništa drugo do reakcija naše kože na “nepoznate ćelije”.
Osetljivost kože na sunce zavisi od više faktora.
Određeni lekovi, kao što su antibiotici (ciprofloksacin, doksiciklin, ofloksacin i tetraciklin) ili antimikotici (lekovi koji se koriste u lečenju gljivičnih infekcija) čine kožu osetljivom na sunce. Genetska predispozicija takođe može imati određenu ulogu u nastanku alergija. Iako istraživanja u ovoj oblasti još uvek nisu dovoljno razvijena, pretpostavlja se da naši geni mogu doprineti nastanku alergije na sunce.
Osobe svetle puti su pod većim rizikom od nastanka alergije na sunce, kao i osobe kod kojih već postoji neko kožno oboljenje (dermatitis) pa im izlaganje suncu može dodatno pogoršati stanje.
Vrste alergija na sunce
Iako dovode do sličnih pojava na koži, razlikujemo nekoliko različitih tipova alergijskih reakcija na sunce.
Polimorfna svetlosna erupcija (PLE)
PLE se odnosi na osip izazvan izlaganjem suncu i obično se manifestuje kroz crvene, sitne kvržice ili jedva primetna ispupčenja na koži koja nastaju nakon 30 minuta do nekoliko sati nakon izlaganja suncu. Područja na kojima se najčešće javlja su upravo ona koja su obično prekrivena – grudi, vrat i ruke.
Ova vrsta alergije javlja se tokom proleća ili leta kada je izloženost suncu najveća, a osip se često ponavlja svake godine nakon prve pojave. Obično prolazi sama od sebe bez ožiljaka i to najčešće u roku od 10 dana. Osobe sa težim oblikom alergije bi trebalo da se obrate lekaru.
Aktinični prurigo
Aktinični prurigo je termin koji se odnosi na veoma redak tip osetljivosti na sunce, koji karakterišu tvrde i ispupčene promene na koži praćene jakim osećajem svraba. Usled češanja i grebanja nastaju oguljotine i kraste.
Ovaj tip osipa se može pojaviti na delovima lica izloženim suncu (npr. na obrazima, nosu, čelu, bradi i ušnim školjkama), na vratu i grudima, kao i na nadlakticama. Druga najčešće pogođena područja kože uključuju usne, koje su zahvaćene kod 60-70% ljudi (mogu biti i jedini zahvaćeni deo kože), ali i kapke i sluznice oka, koje su zahvaćene kod 45% pacijenata.
Osip se obično javlja satima ili danima nakon izlaganja suncu, tako da pacijent u početku možda i ne posumnja da je upravo izloženost suncu dovela do reakcije.
Solarna urtikarija
Solarna urtikarija, poznata i kao koprivnjača, dovodi do promena na koži sličnim onima koje se javljaju kada koža dođe u kontakt sa koprivom, a to su svrab i jasno ograničeni crvenkasti plikovi koji često mogu biti bolni i peckavi. U težim slučajevima solarne urtikarije, reakcija se može javiti na velikoj površini kože usled čega može biti praćena i vrtoglavicom, glavoboljom, niskim krvnim pritiskom i otežanim disanjem.
Tačan uzrok solarne urtikarije nije poznat. Pojavljuje se onda kada sunčeva svetlost aktivira oslobađanje histamina ili sličnih supstanci u ćelijama kože. Iako su najčešće pogođeni pacijenti srednje starosne dobi, reakcija se može javiti i kod mlađih osoba, pa čak i kod dece.
Fotoalergijska erupcija (fotoreakcija)
Fotoalergija se javlja kada određeni fotoreaktivni alergeni u koži upiju svetlost i dovedu do zapaljenske reakcije. Najčešće se radi o agensima sadržanim u losionima za sunčanje, analgeticima i antimikrobnim lekovima koji u dodiru sa ultraljubičastim zracima menjaju svoju strukturu, dovodeći do toga da ih koža prepoznaje kao štetne ćelije.
Javlja se u roku od 24 do 72 sata nakon izlaganja suncu i obično je praćena crvenim osipom i svrabom, kao i sitnim plikovima lokalizovanim na licu, vratu, podlakticama i spoljnjim delovima šake.
Terapija
Blaži oblici alergije na sunce se mogu ublažiti stavljanjem hladnih obloga na oštećene delove kože, izbegavanjem sunčevih zraka u narednih nekoliko dana dok se alergijska reakcija u potpunosti ne povuče.
Ukoliko postoji hronična nepodnošljivost sunčevih zraka, pre sezone sunčanja može se sprovesti fototerapija kojom se koža priprema na dejstvo sunčevih zraka.
Preparati sa beta-karotenom, koji se idealno uzimaju u rano proće, pripremaju kožu na sunce i na taj način ublažavaju ili u potpunosti sprečevaju pojavu alergijske reakcije.
U slučaju težih oblika alergije na sunce, mogu se primeniti antihistaminici, koji ublažavaju simptome, ali ne leče samu bolest.
Prevencija
Da biste sprečili simptome alergije na sunce, morate zaštititi kožu od štetnog uticaja sunčevih zraka.
- Pre izlaganja suncu, nanesite kremu za sunčanje koja ima faktor zaštite od sunca (SPF) najmanje 30 ili više, sa širokim spektrom zaštite protiv ultraljubičastih A i ultraljubičastih B zraka (UVA/UVB).
- Koristite balzam za usne sa zaštitnim faktorom. Izaberite proizvod koji je posebno formulisan za usne, sa SPF od 30 ili više.
- Ograničite vreme na otvorenom kada je sunce na vrhuncu – od oko 10 do 15 sati.
- Nosite naočare za sunce sa zaštitom od ultraljubičastog svetla.
- Vodite računa o tome da li ste pod terapijom, posebno ako ona uključuje određene antibiotike koji mogu pokrenuti fotoalergijsku erupciju. Ako uzimate lekove na recept i obično provodite puno vremena na otvorenom, pitajte svog doktora da li treba da preduzmete neke posebne mere predostrožnosti kako biste izbegli izlaganje suncu dok se terapija lekom ne završi.
