Polno prenosive bolesti

Polno prenosive bolesti.

Genitalni herpes

 

 

Genitalni herpes je česta polno prenosiva bolest koju uzrokuju dve vrste virusa – herpes simplex virus tip 1 (HSV-1) i herpes simplex virus tip 2 (HSV-2). Period inkubacije za genitalni herpes je dva do četiri dana. Genitalni herpes može da se prenese čak i kada nema vidljivih ulcera ili plikova. Prenosi se direktnim putem preko inficiranog polnog sekreta.

Virus ostaje trajno u organizmu i može doći do pojave znakova bolesti pri padu imuniteta koji je obično uslovljen postojanjem neke druge bolesti, stresa, fizičke iscrpljenosti, a može da ga i potencira upotreba kontraceptivnih pilula.

Prilikom prve infekcije simptomi su obično vrlo izraženi i mogu obuhvatiti:

• uvećane žlezde
• otok
• groznicu
• glavobolju
• malaksalost
• plikove
• tegobe prilikom mokrenja
• svrab
• otvorene rane
• bol u zaraženom području

Okidači ponovne pojave genitalnog herpesa su:

• bolest
• stres
• izloženost naporu
• korišćenje kontraceptivnih pilula
• sve što vodi padu imuniteta

Svaka sledeća pojava herpesa po pravilu je značajno blaža. Uspostavljanje dijagnoze može obaviti ginekolog, klinički tokom ginekološkog pregleda, kao i preko uzorka krvi. Odgovarajuća terapija može ublažiti simptome i skratiti trajanje bolesti, ali ne može predupreti njenu ponovnu pojavu.

Dijagnostika može da se uspostavi i testovima krvi, ali najmanje 6 nedelja posle rizičnog kontakta. Preporučuju se laboratorijske analize na antitela HSV-1 i HSV-2.

 

HIV

 

 

Virus humane imunodeficijencije (HIV) je retrovirus koji uzrokuje stečeni sindrom imunodeficijencije – AIDS, koji karakteriše opadanje sposobnosti imunskog sistema organizma. Na ovaj način, virus slabi imunitet organizma i stvara mogućnost razvijanja drugih bolesti.

HIV  spada u lentiviruse, tačnije jedne od tri subfamilije retrovirusa. Glavna karakteristika lentivirusa je ta što su to spori virusi, što znači da se dugo zadržavaju u telu zaražene osobe i samim tim uzrokuju sporu progresiju bolesti. Van tela zaražene osobe, ovaj virus može da preživi svega nekoliko sekundi i posebno je osetljiv na toplotu.

Pacijent koji je zaražen HIV virusom, ne mora imati znakove bolesti.

Kada su u pitanju tipovi ovog virusa, utvrđeno je za sada da postoje dva tipa. U pitanju su HIV1 i HIV2. Razlika između ova dva tipa virusa je u tome što je HIV1 progresivniji i samim tim opasniji po zdravlje zaražene osobe.

Period inkubacije traje 2-4 nedelje. Tokom perioda inkubacije, zaražene osobe najčešće nemaju simptome. Akutni retrovirusni sindrom (ARS) nastaje 2-4 nedelje nakon infekcije, mada se može javiti i nakon 3 meseca.

Trenutno ne postoji lek za HIV, ali postoje vrlo delotvorni lekovi koji će pacijentu  omogućiti dug život.

Simptomi HIV virusa mogu uključiti:

• dijareju
• malaksalost
• glavobolju
• povišenu telesnu temperaturu
• bolove u mišićima
• bol u grlu
• osipe po koži
• uvećane limfne čvorove

HIV infekcija se prenosi na 3 načina:

• nezaštićenim seksualnim kontaktom
• razmenom igala za ubrizgavanje droge i
• vertikalnom transmisijom sa majke na dete

 

HIV infekcija se ne može preneti sledećim aktivnostima:

• rukovanjem
• grljenjem ili ljubljenjem
• udisanjem istog vazduha
• kijanjem ili kašljanjem
• ujedima komaraca
• korišćenjem zajedničkog pribora za jelo i piće sa zaraženom osobom

Kada je u pitanju prevencija, jedini način je izbegavanje rizičnih oblika ponašanja. Putem testova krvi se može ustanoviti da li je osoba zaražena ovom polnom bolešću.

Postoje tri vrste testova koji se koriste:

• testovi na antitela
• testovi na antigen/antitela
• testovi nukleinske kiseline (NAT)

Elisa i brzi (rapid) testovi se najčešće koriste za otkrivanje HIV infekcije. Iako ih zovemo preliminarni, vrlo su pouzdani. Najvažnije je ispoštovati period prozora, tačnije vreme kada je pacijent možda bio izložen virusu, do trenutka kada ga neki test može zasigurno detektovati.

Test za koji se koristi kap krvi iz prsta (kapilarna krv), može pouzdano potvrditi ili isključiti prisustvo HIV infekcije, nakon 3 meseca od potencijalne izloženosti virusu. Radi se o brzom (rapid) testu, koje detektuju prisustvo antitela na HIV, koja organizam stvori kao odgovor na infekciju.

PCR test direktno traži HIV u krvi i zato može detektovati ranu infekciju, pre nastanka antitela, već nakon 10 dana. PCR metoda nije preporučena za testiranje na HIV, osim u posebnim okolnostima.

Western blot detektuje antitela na više specifičnih proteina HIV-a (gp120, gp41, p24, p17, p31, gp36, sgp105, sgp120), a pouzdan je nakon tri meseca od inficiranja.

Serološkim metodama detektuje se prisustvo IgG  antitela.

U slučaju sumnje na ovo oboljenje možete se konsultovati sa nadležnim ginekologom, tokom ginekološkog pregleda ili se obratiti infektologu.

 

HEPATITIS

 

 

Hepatitis je upala jetre koju može uzrokovati skupina virusa –  hepatitis A,B,C,D i E. Kada virusi Hepatitisa oštete ćelije jetre , stvara se ožiljno tkivo i te ćelije ne mogu više funkcionisati. S manje zdravstvenih jetrenih ćelija, telo počinje pokazivati simptome u rasponu od blagih (kao što je umor) do težih simptoma (kao što je mentalna zbunjenost).

Iako neki slučajevi hepatitisa nisu ozbiljna pretnja zdravlju, bolest ponekad može postati hronična (dugotrajna) i može dovesti do zatajenja jetre i smrti.

 

Hepatitis A je akutno zapaljenje jetre prouzrokovano hepatitis A virusom. Pripada grupi crevnih zaraznih bolesti. Najčešće se radi o blagoj bolesti koja ne ostavlja posledice niti hronično prisustvo virusa.

Hepatitis A se može preneti na sledeće načine:

• kontaktom
• kontaminiranom vodom ili hranom

Simptomi hepatitis A mogu uključiti:

• zamor
• malaksalost
• glavobolju
• povišenu telesnu temperaturu
• gubitak apetita
• nagon za povraćanje

 

Seksualna aktivnost predstavlja različiti nivo rizika za svaku vrstu virusnog Hepatitisa, ali je najuže povezana sa hepatitisom B.

 

Hepatitis B se može preneti na sledeće načine:

• transfuzijom krvi
• seksualnim kontaktom
• razmenom igala za ubrizgavanje droge
• transplantacijom organa

Hepatitis B se ne može preneti:

• grljenjem
• ljubljenjem
• korišćenjem zajedničkog pribora za jelo i piće sa zaraženom osobom

Prvi simptomi kod zaraženih osoba se pojavljuju  par nedelja posle inficiranja.

Siptomi Hepatitisa mogu uljučiti:

• pojavu malaksalosti
• žutu boju kože
• povišenu temperaturu
• tamniju mokraću
• svetliju solicu
• bolove u stomaku, mišićima i ispod desnog rebarnog luka

Hepatitis B se dijagnostikuje testom krvi koji otkriva antitela na Hepatitis B u krvi. Putem krvi može se utvrditi da li osoba ima akutni ili hronični hepatitis. Dobra vest je da se Hepatitis B može sprečiti vakcinacijom. Osoba se može odlučiti na vakcinaciju i više ne mora brinuti da li je zaražena hepatitisom B.

 

Hepatitis C spada u grupu infektivnih bolesti. Hepatitis C se može preneti i putem polnog odnosa, iako je to manje verovatna opcija. Uzrokuje ga HCV virus.

Akutni hepatitis C se odnosi na prvih 6 meseci infekcije HCV virusom, dok se hronični hepatitis odnosi na slučaj kada virus preživi u ljudskom organizmu duže od 6 meseci. Virus može dugo biti miran, bez ikakvih vidljivih fizičkih simptoma.

Hepatitis C se može preneti na sledeće načine:

• korišćenjem istih igala
• rođenjem (od strane HCV inficirane majke)
• retko i polnim odnosom (najčešće ukoliko je partner zaražen i još nekom polnom bolešću)

Nema dokaza da se hepatitis C može preneti:

• ljubljenjem
• grljenjem
• kijanjem
• kašljanjem
• korišćenjem zajedničkog pribora za jelo i piće sa zaraženom osobom

Međutim, ne preporučuje se deljenje četkice za zube, brijača i drugih predmeta koji mogu da budu kontaminirani krvlju.

Uobičajeno je da se tokom testiranja na seksualno prenosive bolesti urade testovi na hepatitis B i C, što uostalom možete saznati na redovnom ginekološkom pregledu kod Vašeg ginekologa.

Hepatitis se dijagnostikuje testiranjem krvi.

Hepatitis D je infekcija  koju izaziva virus tipa D (delta). On pogađa jetru samo u koinfekciji sa hepatitisom B, što znači da se može širiti samo uz prisustvo  virusa hepatitisa B.

Hepatitis D se može preneti kontaktom sa zaraženom krvlju ili drugim telesnim tečnostima.

Hepatitis E je prenosiv akutni virusni hepatitis. Uglavnom se pojavljuje epidemijski, a uzrokuje ga hepatitis E virus (HEV).

Hepatitis E se uglavnom prenosi korišćenjem zajedničkog pribora za jelo i piće sa zaraženom osobom. Nije dokazano da li se virus može preneti seksualnim kontaktom sa zaraženom osobom.

Serološki markeri virusnih hepatitisa ukazuju na bolest jetre čiji je uzrok infekcija hepatotropnim virusima koji napadaju jetreno tkivo. Hepatitis B i C virusi glavni su uzročnici hroničnog i akutnog hepatitisa, hepatocelularnog karcinoma (HCC) i ciroze jetre. Akutni hepatitis može nastati i usled infekcije drugim virusima, poput Citomegalovirusa (CMV), Epstein-Barr virusa (EBV), Varicella-zoster virusa (VZV), Herpes simplex virusa (HSV), i drugih.

Prisustvo Anti HAV IgM i Anti HAV IgG i IgM antitela može se detektovati ne pre nedelju dana nakon infekcije sa tim što IgG antitela ostaju doživotno prisutna u krvi pacijenta a IgM antitela ukazuju na prisustvo akutne infekcije koja postoji u trenutku testiranja.

 

SIFILIS

 

 

Sifilis je polno prenosiva infekcija (SPI) koja može uzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme bez lečenja. Infekcija se razvija u fazama (primarna, sekundarna, latentna i tercijarna). Svaka faza može imati različite znakove i simptome.

Sifilis se može preneti na sledeće načine:

• direktnim seksualnim kontaktom sa kože na kožu preko inficiranog polnog sekreta
• rođenjem (od strane inficirane majke)

Sifilis se ne može preneti:

• deljenjem odeće ili pribora za jelo
• korišćenjem istog toaleta sa zaraženom osobom
• preko predmeta

Tokom prve (primarne) faze sifilisa, zaražena osoba može primetiti jednu ili više rana. Rane se obično javljaju na:

• polnim organima
• čmaru
• rektumu
• usnama ili u usnoj duplji

Tokom sekundarne faze zaraženoj osobi se može pojaviti osip na koži i/ili čirevi na polnim organima , kao i u usnoj duplji. Osip se može javiti odmah nakon zarastanja primarne rane ili nekoliko nedelja nakon zarastanja rane. Osip se takođe može pojaviti i na dlanovima, kao i na stopalima u vidu crvenih i braonkastih fleka.

Simptomi tokom ove faze su:

• groznica
• otečene limfne žlezde
• upaljeno grlo
• neujednačen gubitak kose
• glavobolja
• gubitak težine
• bolovi u mišićima
• umor

Simptomi ove polne bolesti će tokom sekundarne faze nestati bez obzira na lečenje. Ukoliko se sifilis ne leči adekvatno, infekcija iz sekundarne faze može prerasti u latentnu i tercijalnu fazu.

Latentni stadijum sifilisa je period kada na telu zaražene osobe nema vidljivih znakova oboljenja ili simptoma. Ukoliko se sifilis ne leči adekvatno tokom latentne faze, ova polna bolest može opstati u telu zaražene osobe godinama.

Tokom tercijalne faze sifilisa, koja ne mora uvek da sledi latentnu, dolazi do ispoljavanja bolesti i moguć je smrtni ishod. Tercijalni sifilis se može dijagnostikovati uz pomoć višestrukih testova.

Predlažemo Vam rednovne ginekološke preglede i konsultacije sa lekarom.

Sigilis se može dijagnostikovati uzimanjem uzorka:

• Urina – PCR metodom
• Brisa – PCR metodom
• Krvi

U našoj Aqualab laboratoriji dostupni su sledeći serološki testovi putem kojih se može dijagnostikovati  sifilis:

• TPHA (Sifilis)
• RPR/ VDRL (Sifilis)

GONOREJA

 

 

Gonoreja je polno prenosiva bolest (STD). Gonoreju izaziva bakterija koja inficira i muškarce I žene. Najčešće pogađa uretru, rektum ili grlo. Kod žena, može zaraziti i grlić materice.

Prenosi se direktnim seksulanim kontaktom sa kože na kožu preko inficiranog polnog sekreta. Zaražene majke mogu preneti bolest na plod deteta. Kod beba, gonoreja najčešće pogađa oči.

U mnogim slučajevima , inficirana osoba nema nikakve simptome. Međutim, prvi simptomi se mogu javiti u genitalnom traktu.

Simptomi gonoreje  kod muškaraca mogu uključiti:

• bolno mokrenjenje
• pojavu gnoja
• bol ili otok u testisu

Simptomi gonoreje kod žena mogu uključiti:

• bolno mokrenjenje
• vaginalno krvarenje između menstrualnih ciklusa
• bol u stomaku ili karlici
• povećan vaginalni sekret

Gonoreja takođe može uticati i na ostale delove tela:

• rektum – Znaci i simptomi uključuju analni svrab, gnoj iz rektuma, tragove krvi i naprezanje tokom pražnjenja creva.
• oči – Gonoreja u očnom području može izazvati bol u oku, osetljivost na svetlost ili pojavu gnoja iz jednog ili oba oka.
• grlo – Znaci i simptomi infekcije grla mogu uključiti bol u grlu i otečene limfne čvorove na vratu.
• zglobove – Ako se jedan ili više zglobova inficira bakterijom (septički artritis), zahvaćeni zglobovi mogu biti topli, crveni, otečeni i izuzetno bolni, posebno tokom kretanja.

Gonoreja se može dijagnostikovati  putem testiranja uzorka koji se uzima  brisom. Kod muškaraca je moguća dijagnostika bolesti i putem testiranja uzorka urina.

Ukoliko primetite neki od simptoma bolesti preporučljivo je da se javite na ginekološki ili urološki pregled.

RAK JAJNIKA

 

 

Po učestalosti svih malignih tumora karcinom jajnika se nalazi na petom mestu, dok je u ukupnoj smrtnosti žena od raka polnih organa rak jajnika na petom mestu. Uzrok ovako visoke smrtnosti jeste kasno otkrivanje tumora zbog nespecifičnih simptoma i brze maligne invazije.

Rak jajnika je rast ćelija koje se formiraju u jajnicima. Ćelije se brzo razmnožavaju i mogu da napadnu I unište zdravo tkivo tela.

Postoje tri vrste tumora koje pogađaju jajnik:

• benigni tvrdi ili cistični tumori
• maligni tvrdi ili cistični tumori
• tumori koji proizvode hormone

Kada se rak jajnika prvi put razvije, možda neće izazvati nikakve primetne simptome. Kada se pojave simptomi raka jajnika, oni se obično pripisuju drugim, češćim stanjima.

Znaci i simptomi raka jajnika mogu uključiti:

• nadimanje ili otok abdomena
• brzi osećaj sitosti
• gubitak težine
• neudobnost u pregledu karlice
• umor
• bol u leđima
• promene u navikama creva, kao što je zatvor
• česta potreba za mokrenjem

Lečenje raka jajnika obično uključuje operaciju, hemoterapiju i radijacionu terapiju.

Rano otkrivanje raka je najbitnije u lečenju, jer su povoljni rezultati lečenja najbolji u ranim stadijumima bolesti. Zbog toga su redovni ginekološki pregledi od velike važnosti. Kao pomoć u dijagnozi u nekim slučajevima može poslužiti CA-125. Određivanje vrednosti tumorskog markera CA-125, kao jedan od dijagnostičkih alata, nije dovoljno osetljiv i specifičan test, ali može biti od pomoći kod praćenja rezultata lečenja i rane detekcije povratka ili progresije bolesti.

Moguća prevencija pojave raka jajnika su:

• uzimanje oralne kontracepcije
• zdrava ishrana
• redovni ginekološki pregledi

RAK GRLIĆA MATERICE

 

 

Rak grlića materice je maligni epitelni tumor lokalizovan na delu materice ili u cervikalnom kanalu. Najčešće se javlja kod pacijentkinja između 35. i 49. godine života.

Različiti sojevi humanog papilloma virusa (HPV) , polno prenosive infekcije su najveći faktori rizika za nastanak raka grlića materice. Kada je izložen HPV virusu, imuni sistem tela obično sprečava razvoj raka grlića materice. Međutim, kod malog procenta ljud, virus opstaje godinama.

U određenom trenutku, ipak uz još neke druge nedovoljno razjašnjene faktore, uzrokuje rak grlića materice.

Ukupno postoji više od 100 tipova HPV virusa od kojih određeni imaju visok potencijal da izazovu promene na grliću materice. Tipovi HPV virusa sa najvećim onkogenim potencijalom su HPV16 i HPV18.

Većina žena zaraženih HPV virusom imaju lakše kliničke slike . Ozdrave u periodu od 6 do 24 meseci, bez saznanja da su bile zaražene ovim virusom.

Međutim, kad imuni sistem ne uspe da se oslobodi HPV virusa, rizik za pojavu raka grlića materice raste.

Rak grlića materice u ranoj fazi generalno ne daje znakove ili simptome.

Znaci i simptomi uznapredovanog raka grlića materice uključuju:

• vaginalno krvarenje nakon seksualnog odnosa, između menstruacije ili posle menopause
• bol u karlici

 

Dijagnostika raka grlića materice je moguća uz pomoć:

• biopsije
• kolposkopije
• papanikolaovog test (PA test)
• eksplorativne kiretaže
• magnetne rezonance
• cistoskopije
• skenera
• ultrazvuka abdomena
• ginekološkog ultrazvuka
• laboratorijske analize

Predlažemo Vam redovne godišnje ginekološke preglede.