Medicina bola se bavi proučavanjem porekla bola, njegovom prevencijom, sagledavanjem, tretmanom i rehabilitacijom osobama sa akutnim ili hroničnim bolom.
Specijalisti ove grane rade sa širokim spektrom različitih vrsta bola i osposobljeni su da iste i leče.
Neki bolni simptomi mogu poticati od drugih medicinskih stanja kao što je postoperativni bol ili malignitet, a mogu i biti primarno bolni poremećaji poput neuropatskih bolova i glavobolja.
Lekar specijalista sagledava bol kroz kompletnu istoriju pacijenta, laboratorijske rezultate, elektrodijagnostičke procedure, kroz razne snimke, način života pacijenta, razgovor sa pacijentom i kliničkim pregledom istog. Pojedina bolna stanja nekad zahtevaju specijalne
dijagnostičke procedure.
Lekar specijalista medicine bola takođe pruža uslugu konsultacije kolegama drugih specijalizacija, pacijentu i njegovoj porodici.
Šta je bol? Bol je subjektivni neprijatni osećaj, koji se može javiti usled oštećenja tkiva, njegovog predstojećeg oštećenja, ili usled psiholoških uzroka. Javlja se kod mnogih bolesti, zapaljenja i povreda. To je zaštitni mehanizam čija je funkcija da organizam postane svestan opasnosti i reaguje kako bi uklonio bolni nadražaj. Međutim ukoliko se bolni nadražaj ne može ukoniti onda se javlja hronični bol koji nema više zaštitnu funkciju već dodatno opterećuje obolelog.
Artritisi mogu biti mehanički (artroze) i zapaljenskog karaktera.
Zapaljenski artritisi su autoimunskog porekla, što znači da ćelije imuniteta domaćina napadaju normalne ćelije sopstvenog organizma. Mogu biti i infektivnog porekla – kada je izazivač neki mikroorganizam.
Najčešći zapaljenski artritisi su: reumatoidni artritis, psorijatični artritis, spondiloartroze…
Reumatoidni arthritis je najčešći zapaljenski artritis, predominantno zahvata žene, i primarno je bolest zglobova, ali može se manifestovati kao sistemska bolest sa zahvatanjem različitih sistema organa npr. Koža, oči, pluća, kardiovaskularni sistem.
Bolest se javlja zbog autoimmune reakcije, koja stvara zapaljensku reakciju i tako oštećuje tkiva primarno u zglobu. Glavni (od više njih) posrednik zapaljenja je molekul TNF-alfa.
Simptomi RA su u početku jutarnja ukočenost 30-45min, i topli, natečeni, bolni zglobovi. Tipično su zahvaćeni sitniji zglobovi na šakama ili stopalima, simetrično. Mogući su i atipični počeci, u ramenu ili kolenu i asimetrično, ali je ovakva klinička slika dosta ređa. Na rukama su zahvaćeni zglobovi ručja, metakarpalofalangealni i proksimalni interfalangealni zglob. Distalni interfalangealni zglob je pošteđen.
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, anamneze, laboratorije (reumatoidni faktor i anticitrulinska antitela) i rentgenskim snimkom (kasnije faze).
Terapija se sastoji
● Medikamentozna (metotreksat, sulfasalazin, lekovi protiv TNF-alfa, NSAIL, kortikosteroidi)
● Fizikalna (pravilno svakodnevno vežbanje radi sprečavanja potpune ukočenosti zglobova, i
drugi oblici fizikalne)
● Hirurška-kod teških oblika, radi povratka funkcije zgloba
● Alternativna
Kod alternativne se pominju vitamin D,vitamin E, vit B6, vit C, vit B9, nezasićene masne kiseline pokazali su samostalno ili u kombinaciji sa drugim preparatima neke povoljne efekte, ali to da se uzima sa rezervom.
Glavobolje
Glavobolja se vrlo prosto može definisati kao bol u predelu glave.
Prema međunarodnoj klasifikaciji glavobolja glavobolje se dele u tri velike grupe:
1. Primarne glavobolje
a. Migrena
b. Tenziona glavobolja
c. Klaster glavobolja
d. Ostale primarne glavobolje
2. Sekundarne glavobolje
a. Glavobolje povezane sa traumom glave/vrata
b. Glavobolje povezane sa vaskularnim poremećajima glave
c. Glavobolje povezane sa nevaskularnim poremećajima glave. Glavobolje povezane sa uzimanjem ili apstinencijom od nekih
supstanci
e. Glavobolje povezane sa infekcijama
f. Glavobolje povezane sa bolešću zuba
g. Glavobolje povezane sa psihijatrijskim poremećajima
3. Bolne kranijalne neuropatije i ostale glavobolje
a. Bolne neuropatije (npr. trigeminalna, glosofaringealna,
okcipitalna)
b. Ostale glavobolje
Primarne glavobolje
Migrena
Migrena je primarna glavobolja karateristična po jednostranom rasporedu bola.
Javlja se tri puta češće u ženskoj populaciji nego u muškoj. Prema globalnoj statistici, otprilike svaki
deseti čovek pati od ponavljanih napada migrene. Tri četvrtine njih opisuje bol kao težak do ekstremno težak. Prosečno se javlja 1-3 napada mesečno, s tim da 10% pacijenata ima napade svake nedelje. Hronična migrena je migrena koja se javlja ≥15 dana u mesecu.
Kod žena se migrenski bolovi grupišu oko i tokom menstruacionih ciklusa. Većina žena nema napade tokom trudnoće, a migrenski bolovi kod nekih žena se javljaju tokom upotrebe oralnih kontraceptiva. Migrena se najčešće javlja u životnom dobu od 20-40 godina, ali se naravno može javiti u bilo kom uzrastu.
Česti pokretači migrene:
· Umor
· Relaksacija nakon stresa
· Jako svetlo· Previše/premalo spavanja
· Preskakanje obroka
· Osetljjivost prema nekoj hrani
· Alkohol, crna vina
· Menstruacije
MIGRENA NE MORA OBAVEZNO DA BOLI U JEDNOJ POLOVINI GLAVE!!
Migrena se deli u 2 velike grupe:
1. Migrena bez aure
2. Migrena sa aurom
Migrena bez aure
Karakteristike:
· Bol traje 4-72 časa
· Bol jedne polovine glave
· Bol je pulsirajući
· Jačina bola je umerena do teška
· Pogoršava se tokom uobičajenih fizičkih aktivnosti
Migrena je više od bola, i ima prateće fenomene:
· Mučnina (90%) i povraćanje (30%)
· fotofobija (preosetljivost na svetlo)
· Fonofobija (preosetljivost na zvukove)
· Osmofobija, ređe (preosetljivost na mirise)
Migrena sa aurom
Migrena sa aurom je specifična po tome što se pre bola javljaju specifični fenomeni koji ’’najavljuju“ migrenski bol. Aura traje u proseku 5-20 minuta, najduđe do jednog
sata.
Fenomeni su raznovrsni
· Vidna aura (najčešća)- beličasta ovalna ili lučna svetlucajuća struktura sa cik-cak ivicama (fenomen poznat i pod imenom teihopsija); postoje i razni
drugi vidni fenomeni
· Senzorna aura – utrnulost, mravinjanje
· Afazija (nemogućnost govora), agrafija (nemogućnost pisanja), aleksija
(nemogućnost čitanja), zbunjenost, deža vu (već viđeno- déjà vu)
· Mirisne halucinacije
· Slabost jedne polovine tela, pa i ukočenost (hemiplegična migrena)
· Razne druge aure
Lečenje migrene
Potrebno je objasniti pacijentu šta je migrena i šta može da je izazove, te da izbegava okidače.
Lečenje migrene se treba sprovoditi u konsultaciji sa neurologom.
Lečenje trenutnog napada
Cilj je da u 2 sata od uzimanja leka prestane bol i prateći fenomeni, kao i da se bol ne ponovi u naredna 24 sata.Lekovi koji se koriste su: NSAIL analgetici, ergot derivati, triptani i antiemetici (za povraćanje)
Sprečavanje narednih napada (profilaksa, preventiva)
Ovo je terapija koja se svakodnevno primenjuje, u cilju sprečavanja migrenskih napada u potpunosti.
Lekovi u upotrebi su: beta blokatori, kalcijumski blokatori, lekovi za epilepsiju, i drugi.
Bol u vratu
Bol u vratu je jedan od najčešćih hroničnih bolova. Veliki broj faktora može da dovede do bola u vratu:
v Psihološki faktori (anksioznost, depresija, stres, psihosomatski bolovi- bol projektovan psihom)
v Problemi sa spavanjem (u dva smera radi- loše spavanje može dovesti do bolova u vratu i obrnuto)
v Bol povezan sa lošim položajem vrata (tokom rada, spavanja… rad za kompom naročito)
v Bol u vratu povezan sa sistemskim bolestima (Lupus, reumatoidni artritis, multipla skleroza)
v Nervno-mišićni poremećaji
Ø Cervikalna spondilopatija (oslabljenje kičmenih diskusa)
Ø Fibromijalgija
Ø Cervikalna radikulopatija (pritisnuti korenovi živaca)
Ø Bol u vratu povezan sa povredama tokom naglih pokreta (ubrzanje/usporavanje)
Faktori rizika za bol u vratu su:
· Genetski· Ženski pol
· Starost (najčešće se prvi put javlja od 45-55 godine)
· Poslovi u kojima su glava i vrat u nezgodnom položaju i izloženi povredama
U zavisnosti od uzroka terapija je različita. Uvek je najbolje lečiti uzrok.
v Kod psiholoških uzroka, najbolje je razrešiti psihološki konflikt koji može biti uzrok ili jedan od faktora postojanja bola. Najbolje raditi to u konsultaciji sa psihologom/psihijatrom
v Kod bola nastalog zbog lošeg položaja je najbolje korigovati položaj
v Bol kod sistemskih bolesti je najbolje lečiti lečenjem same sistemske bolesti
v Cervikalna spondilopatija
Ø Početna terapija su lekovi protiv bolova (analgetici), kortikosteroidi, lekovi koji opuištaju mišiće (muskulo relaksanti), mirovanje, potom odgovarajuća fizikalna terapija i eventualno nošenje vratne kragne; kod većine je najčešće to dovoljnoč nekada je potrebno koristiti i
druge lekove (antidepresivi i lekovi protiv epilepsije)
Ø u težim slučajevima se problem rešava operacijom
v Fibromijalgija se leči analgeticima, antidepresivima, antiepilepticima, fizikalna terapija
v Cervikalna radikolupatija se leči hirurški
v Povrede nastale naglim pokretima mirovanje, lekovi protiv bolova, lekovi koji opuštaju mišiće
Generalno gledano, bol u vratu je najbolje sprečiti zdravim navikama, pravilnim položajem glave, pravilnom higijenom sna. Od nespecifičnih mera rehabilitacije jako je bitna pravilna fizikalna terapija za vraćanje normalnim dnevnim aktivnostima i sprečavanjem daljih komplikacija.
Tenziona glavobolja
· Javlja se kod 30-70% ljudi
· Većina se ne javlja lekaru jer je smatra običnom glavoboljom
· Javlja se jednom emsečno ili ređe
· Javlja se podjednako kod muškaraca i kod žena
· Traje par sati (30min-7h)
· Obostrana, nepulsirajuća, stalna, blaga do umerena glavobolja koja se pogoršava krajem dana, a ne pogoršava se tokom uobičajenih fizičkih radnji
· Češće se osoba žali na pritisak nego na bol, i to u obliku trake oko glave ili u vidu kape
· Vrlo retko bol je praćen mučninom
· Glavobolja može biti praćena fotofobijom (smetanje svetla) ili fonofobijom (smetanje zvukova)
Lečenje
· Nefarmakološko- hladne i tople obloge, promena položaja tela, relaksacione vežbe, akupunktura
· Farmakološko- analgetici (NSAIL) i antidepresivi
Klaster glavobolja
· Češća kod muškaraca; uzrast 20-50 godina
· Javlja se u napadima u trajanju 15min-3h, tipično 1-3 puta dnevno
· Može biti epizodična kada se napadi grupišu u tzv. klaster periode, koji traju 6-12 nedelja nakon kojih sledi period bez bolova
· Drugi oblik je hronična klaster glavobolja kada periodi bez bola ne postoje
· Karakteristike bola: jednostran, u predelu očne jabučice i slepoočnice, bol se opisuje kao neizdrživ· Terapija može biti preventivna (kortikosteroidi, antagonisti kalcijuma, topiramat…)
· Simptomatska terapija (triptani, NSAIL)
· Hirurška terapija
Glavobolje izazvane lekovima
· Manje poznata činjenica je da lekovi koji se koriste u lečenju glavobolja i sami mogu da budu uzrok glavobolje, naročito ako se neopravdano često koriste (zloupotrebljavaju)
· To su tzv. povratne glavobolje
· Svi lekovi koji se koriste u lečenju glavobolja mogu biti uzrok (NSAIL, triptani, ergotamini)
· Često pacijenti prelaze na „jaču“ terapiju ne znajući da je upravo to uzrok glavobolje
· Preterane upotreba je uzimanje NSAIL više od 15 dana mesečno u trajanju od 3 meseca
· Preterana upotreba je primena ostalih lekova za glavobolje češće od 10 dana mesečno u trajanju od 3 meseca
Mezoterapija i GUNA kolagen
Mezoterapija je savremena nehirurška metoda ubrizgavanja vitaminskih koktela, enzima, hormona, kolagena, i aktivnih supstanci (lekova) u središnji deo kože tj. mezoderm, po kome je i dobila ime.
Postoje dve vrste ove terapijske procedure:
-Klinička mezoterapija
-Estetska mezoterapija
Klinička mezoterapija je metoda putem koje se specijalnim iglama u mezoderm unosi lek koji se koristi za lečenje povreda i oboljenja.
Najčešće se unose lekovi poput analgetika, miorelaksanata, NSAIL i lokalnih anestetika, ali i kombinacije lekova. Česte su kombinacije sa regenerativnim GUNA KOLAGENOM. Jedan tretman traje, u zavisnosti od regije koja se tretira, 3-10 minuta. Najčešće je Izvodi 3-5 tretmana u razmaku od 7 dana.
Neželjene reakcije su u vidu lokalnih reakcija poput peckanja i modrica, dok su ozbiljne reakcije izuzetno retke poput anafilaktičkog šoka.
Prednost mezoterapije je postizanje visoke koncentracije aktivne supstance na lokalnoj regiji, izbegava se sistemska cirkulacija, pa je dejstvo najjače na ozleđenom mestu, a minimalno je dejstvo na čitav organizam.
Mezoterapija se najviše primenjuje kod povreda i zapaljenja lokomotornog sistema (zglobova, mišića, tetiva).
Oboljenja kod kojih se koriste su bol u vratnom i slabinskom delu kičme, golferski i teniski lakat, povrede i zapaljenja zgloba i oko zgloba (artikularna i periartikularna inflamacija), povrede i zapaljenja tetiva (tendinitis, peritendinitis), burzitis, akutni i hronični bolovi
zglobno-mišićnog sistema.
GUNA KOLAGEN je rastvor kolagena koji se mezoterapijom ubrizgava u cilju pospešenja
oporavka. Kolagen je najzastupljeniji protein u našem telu i zastupljen je u kostima, vezivnom tkivu, tetivama, sočivu oka…
Zbog toga što je sastavni deo koštanog i vezivnog tkiva, bitan je u oporavku istih.
Primenom GUNA KOLAGENA pospešuje se pravilan oporavak kolagenih vlakana i njihova pravilna orijentacija.
Kolagen i dodatne supstance su kompletno prirodnog porekla.
Guna kolagen može se dati samostalno ili zajedno sa drugim sredstvima/lekovima;
Medicinska sredstva na bazi kolagena obnavljaju i ojačavaju oštećene anatomske strukture,
poboljšavaju pokretljivost, funkcionalnost i direktno deluju na bol.
ZAKLJUČAK mezoterapija je terapija ubrizgavanjem medicinskog sredstva lokalno u kožu, čime se izbegava dejstvo na ceo organizam, samim tim i ozbiljne neželjene reakcije.
Najčešće neželjene reakcije su lokalne (peckanje, bol, modrice), izuzetno retko anafilaktički šok.
BOL U KOLENU
Ukoliko ste zahvaćeni bolom u kolenu, svakodnevni život može biti veoma izazovan. Postoje različiti osnovni uzroci za bol u kolenu.
Može biti uzrokovan:
· povredom,
· infekcijom
· habanjem zgloba kolena.
Pored toga, rizik od razvoja tegoba sa kolenom se povećava kako starimo ili postajemo teži, ili ako se bavimo sportovima sa velikim uticajem na zglob, ili pak ako ne hodamo pravilno.
Bol se uglavnom javlja prilikom oslanjanja na nogu, međutim može se javiti i u toku mirovanja, i tada obično zahteva pregled lekara.
Kada se treba obratiti lekaru:
· kada se ne možete osloniti na nogu i kada je koleno nestabilno
· bol u miru
· kada je koleno otečeno
· kada ne možete u potpunosti da opružite koleno
· kada je crveno, toplo i bolno na dodir (znaci infekcije)
· nakon ozbiljnije povrede
Kako da pomognemo sebi kad aimamo bol u kolenu:
1. Kratkotrajno mirovanje: U tim situacijama koleni zglob mora biti opružen iako je mnogim pacijentima lakše da drže polusavijen koleni zglob, to može dovesti do ostajanja kolena u tom položaju (fleksiona kontraktura)
2. Hlađenje kolena: Kod lakših povreda, sa blagim otokom korisno je staviti ledeno pakovanje sa kriogelom ili led umotan u krpu u trajanju od 5-10min, 2-4 puta u toku dana
3. Nošenje stabilizatora za koleno: korisno kod osoba koje znaju da imaju hroničnih problema s kolenom
4. Gelovi koji sadrže NSAIL lokalno npr. sa diklofenakom, naproksen, ibuprofen5. NSAIL lekovi koji se piju npr. brufen od 600mg 2 puta dnevno u trajanju od 3 dana. Mogu i drugi NSAIL lekovi poput ibuprofena, diklofenaka i drugih. Način upotrebe svakog leka će
vam dati ili lekar ili farmaceut u apoteci. Ako bol traje i pored terapije, obratite se lekaru
