Šta je mononukleoza?
Mononukleoza je zarazna bolest koju uzrokuje Epstein-Barr virus (EBV). Poznata je i kao “bolest poljupca”, jer su ljubljenje i blizak međusobni kontakt značajni u prenošenju infekcije.
Osim poljupcem, mononukleoza se može preneti deljenjem iste čaše za piće, četkice za zube ili pribora za jelo, kao i kijanjem i kašljanjem. Najčešće oboljevaju mlađe osobe, uzrasta između 15 i 25 godina.
Šta izaziva mononukleozu?
Kao što je već navedeno, uzročnik mononukleoze je Epstein-Barr virus (EBV). Jedini rezervoar ovog virusa u prirodi je čovek.
EBV je veoma osetljiv u spoljašnjoj sredini i prenosi se putem pljuvačke, preko koje se izlučuje i do 18 meseci nakon akutne infekcije. Kod jednom inficirane osobe, EBV ostaje doživotno u organizmu u neaktivnoj formi.
Simptomi mononukleoze
Nakon perioda inkubacije, koji obično traje od 5-15 dana, a nekad i znatno duže, od 30-50 dana, bolest se ispoljava simptomima kao što su povišena telesna temperatura, uvećani limfni čvorovi na vratu i bol u grlu. Često su prisutni i manje specifčni simptomi: glavobolja, malaksalost, bol u mišićima, gubitak apetita i umor.
Često se javlja uvećana slezina, a kod otprilike četvrtine pacijenata dolazi i do uvećanja jetre.
Većina ljudi oseti poboljšanje unutar dve do četiri nedelje od početka bolesti, međutim simptomi kao što su slabost, otečeni limfni čvorovi i uvećana slezina mogu perzistirati i nedeljama nakon ovog perioda.
Iako je oporavak od mononukleouze uglavnom uspešan i potpun, retko se mogu javiti komplikacije kao što su pucanje sezine, smanjen broj trombocita, zapaljenje srčanog mišića, meningitis i encefalitis.
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i odgovarajućih seroloških testova koji se rade iz krvi.
Broj leukocita je povećan, a u prve 2-3 nedelje bolesti uočava se povišena aktivnost serumskih transaminaza – najznačajnijih parametara oštećenja ćelija jetre.
Rutinska dijagnostika mononukleoze vrši se serološkim testovima, uz pomoć kojih se dokazuje prisustvo specifičnih antitela u serumu obolelih osoba.
Terapija
Još uvek ne postoji specifična terapija za lečenje mononukleoze, tako da se ona bazira na adekvatnom higijensko-dijetetskom režimu.
Lečenje obuhvata mirovanje u akutnom stadijumu bolesti, toaletu usne duplje, primenu antipiretika (lekova koji obaraju povišenu telesnu temperaturu) i lokalnih antiseptičkih sredstava. Savetuje se i izbegavanje fizičkih aktivnosti u naredna tri meseca.
Ukoliko je mononukleoza praćena bakterijskom infekcijom izazvanom streptokokama, potrebno je lečenje antibioticima. Primena ampicilina je kontraindikovana jer može dovesti do pojave osipa na koži.
U slučaju opstrukcije disajnih puteva, primenjuju se kortikosteroidi (metilprednizolon i pronizon).
Prevencija
Prevencija mononukleoze se sastoji u sprovođenju higijenskih mera poput redovnog pranja ruku i korišćenja odvojenih posuda za jelo i piće, kako bi se izbegao kontakt sa pljuvačkom inficiranih osoba.
