Vrtoglavica ( vertigo) je subjektivni osećaj rotatornog kretanja okoline ili tela individue, kao i poremećaja ravnoteže koji se opisuju kao ljuljanje, nestabilnost, zanošenje u hodu, propadanje,
tonjenje, omaglica.
Ako je vrtolgavica bez neuroloških ispada (glavobolja, duple slike, poremećaj govora, slabost jedne polovine tela…) često je uzrok poremećaj čula za ravnotežu koje se nalazi u unutrašnjem
uvu. Ovu vrtoglavicu prati mučnina, povraćanje, a nekada nagluvost i zujanje u ušima. U slučaju oštećenja osmog moždanog živca ili malog mozga, različitog uzroka nastanka, mogu se ispoljiti vrtoglavice.
Simptomi poremećaja ranoteže mogu se javiti i kod deficita vitamina B12, povreda glave, neregulisanog dijabetesa ( niskog ili povišenog nivoa glukoze u krvi) , naglog pada krvnog
pritiska, malokrvnosti, bolesti štitne žlezde, obilnih menstruacija, neprepoznate trudnoće, oboljenja oka, zloupotrebe nekih lekova i alkohola. Jedan od načina prepoznavanja pacijenata s
vrtoglavicom koji imaju veći rizik za moždani udar je prisutnost faktora rizika, kao što su visok krvni pritisak, povišeni nivo masnoća u krvi, šećerna bolest, pušenje duvana, itd…
Pravilno lečenje je vezano za preciznu dijagnostiku, a to podrazumeva najpre pregled neurologa koji će indikovati dalje analize i pretrage.
