„Bolje sprečiti nego lečiti“, svima već poznatt.., a da li se svi toga zaista pridržavamo?
Umesto odgovora dovoljno je pogledati statistiku oboljevanja našeg stanovništa da bismo shvatili da nam svest o značaju preventivnih pregleda nije na dovoljno visokom nivou. Tome doprinosi i ubrzan način života koji je praćen povećanim stresom, neadekvatnom i neredovnom ishranom, smanjenem fizičke aktivnosti.
Šta je to prevencija i zašto je ona važna?
Prevencija bolesti podrazumeva skup svih aktivnosti koje se sprovode u cilju sprečavanja oboljevanja, ranog otkrivanja i blagovremenog lečenja hroničnih i malignih bolesti i pre svega je usmerena na sprovodjenje sistematskih pregleda i edukaciju stanovništva. Da bi se obavio sistematski pregled potrebno je prvo obratiti se doktoru opšte medicine, koji će Vam zavisno od Vašeg uzrasta, pola, zdravstvenog stanja, načina života, faktore rizika i nasleđa, odrediti dinamiku i obim sistematskih pregleda.
Za odraslo stanovništvo između 19 i 35 godine života sistematski pregled bi obuhvatio:
- iscrpnu anamnezu na osnovu koje bi se lekar upoznao sa životnim navikama pacijenta, prisustvom/odsustvom određenih simptoma bolesti, postojanjem faktora rizika.
- kompletan fizikalni pregled po sistemima,
- antropometrijsko merenje (određivanje visine, težine i indeksa telesne mase). Indeks telesne mase (BMI) je pokazatelj uhranjenosti i važan parametar u proceni gojaznosti, koja je danas vodeći faktor rizika za nastanak mnogih kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa.
- rutinske laboratorijske analize (kompletna krvna slika, holesterol,trigliceridi ).
- ginekološki pregled, Papanicolau test i grupu vaginalnog sekreta, zatim palpatorni pregled dojki i ultrazvuk dojki kod žena strarijih od 25 godina. Na prvom sistematskom pregledu svaka žena se obuči za samopregled dojki, koji bi trebalo da obavlja jednom mesečno. Od izuzetne važnosti je sprovoditi ga redovno, jer samopregled dojki predstavlja prvu stepenicu u ranom otkrivanju i daljem adekvatnom tretmanu bilo koje uočene promene na dojkama. U zavisnosti od nalaza ultrazvučnog pregleda dojki, lekar će preporučiti dinamiku daljih pregleda ili neki od oblika napredne dijagnostige ( mamografija, NMR dojki ).
Obzirom da živimo u vremenu u kojem smo okruženi uređajima koji emituju plavu svetlost ( mobilni telefoni, tableti, televizori itd.),neadekvatno se hranimo sa velikim unosom prostih šećera, neizostavni deo sistematskog pregleda su i pregledi oftalmologa i stomatologa.
Na osnovu svih sprovedenih pregleda Vaš lekar će Vam dati ocenu Vašeg trenutnog zdravstvenog stanja,edukovati Vas o zdravim stilovima života i uputiti Vas na eventualna dodatna ispitivanja.
Obavlja se jednom u pet godina.
Sa starenjem , duže smo izloženi štetnom delovanju životne sredine,ličnim lošim navikama, promenama koje se dešavaju na nivou ćelija našeg organizma, pa samim tim javlja se i potreba da se u okviru sistematskog pregleda uvrste i neki dodatni pregledi.Tako bi sistematski pregled za stanovništvo od 30-50godina starosti obuhvatao i:
-Pored kompletnog fizikalnog pregleda po sistemima, treba uraditi i proširen set laboratorijskih analiza(kks, glukoza,lipidni status,ast,alt,urea,kreatinin,vitaminD).
Kako je u našoj zemlji sve veći porast obolelih od karcinoma debelog creva, kod svih stanovnika potrebno je nakon 40.godine života uraditi digitorektalni pregled i FOBT(ciljani test za rano otkrivanje karcinoma debelog creva),a kod osoba sa simptomima ili pozitivnom porodičnom anamnezom potrebno je uraditi i kolonoskopiju.
-Kod muškaraca potrebno je uraditi palpatorni pregled prostate i PSA analizu u cilju ranog otkrivanja promena na prostati,a kod žena starijih od 40 godina treba uraditi mamografiju dojki i redovan ginekološki pregled sa ginekološkim ultrazvukom,kolposkopijom,Papanikolau testom i određivanjem grupe vaginalnog sekreta.Redovan ginekološki pregled može u ranoj fazi da otkrije bilo koju prekanceroznu leziju.Zatim je bitno uraditi ultrazvuk abdomena i male karlice, na osnovu kojeg se stiče uvid u stanje jetre,slezine,pankreasa,bubrega,nadbubrežnih žlezda,materice,jajnika(kod žena) i prostate(kod muškaraca).
-Potrebno je uraditi obavezan oftalmološki pregled na svake 2 godine,a nakon 45godine života obavezan je ciljani pregled na glaukom.Za glaukom se kaze da je tihi kardljivac vida ,jer se javlja bez simptoma i može trajno da ošteti očni nerv i dovede do slepila,tako da otkrivanjem bolesti u ranoj fazi može da se spasi vid.Obzirom da većina stanovništva vodi sedenteran način života, lišen fizičke aktivnosti, nakon 40.-te godine života poželjno je uraditi i osnovni kardiološki pregled sa ultrazvukom srca,zatim pregled dermatologa sa dermoskopijom i stomatološki pregled.
Obavlja se jednom u 2 godine.
Za stanovništvo iznad 50 godina starosti, pored anamneze, kompletnog fizikalnog pregleda po sistemima,redovnog ginekološkog pregleda za žene i mamografije, pregleda urologa za muškarce,potrebno je uraditi i proširen set laboratorijskih analiza(se,kks,glukoza,urea,kreatinin,ast,alt,ggt,bilirubin,lipidni status-holesterol,trigliceridi,ldl,hdl,vitamin D,PSA i hormone štitaste žlezde), jer je primećen porast broja osoba kod kojih se u ovom životnom dobu mogu javiti neki od oblika disfunkcije štitaste žlezde.Takođe FOB test se intenzivira na jednom godišnje,a treba obaviti i preventivnu kolonoskopiju.
-Kod visoko rizične grupe pacijenata(pacijenti sa simtomima,pozitivnim testom na okultno krvarenje, polipozom debelog creva,pozitivnom porodičnom anamnezom) kolonoskopija se radi na 3 godine,a kod starijih od 60 godina na svakih 5 godina.
Radi prevencije koštanih preloma kao posledice gubitka koštane mase, u okviru sistematskog pregleda radi se DXA test,odnosno merenje koštane mineralne gustine.Ovaj test treba da urade sve žene iznad 65 godina starosti i muškarci iznad 70 godina, nevezano za faktore rizika za prelom i postmenopauzalne žene i muškarci između 50 i 69 godina sa prisutnim faktorima rizika za prelom.Osteodenzitometriju treba raditi na 2 godine preventivno ili skladu sa procenom lekara.
-za osobe starije od 65 godina radi se procena funkcionalnog statusa.
Obavlja se jednom godišnje.
Utvrđeno je da ljudi koji polažu na preventivu i sistematske preglede imaju duži životni vek, bolji kvalitet života, vitalniji su i manje vremena provode u bolnicama i na rehabilitaciji,stoga je jako važno ozbiljno shvatiti značaj preventivnih pregleda i na vreme ih obaviti.
