Demencija se najčešće razvija postepeno, a prvi simptomi mogu biti suptilni i lako se pripisati umoru, stresu ili uobičajenom zaboravljanju. Zato je važno prepoznati promene na vreme i obratiti pažnju na simptome koji se ponavljaju i postepeno napreduju.
RANI ZNACI DEMENCIJE
Neki od ranih znakova koji mogu ukazivati na kognitivne promene su:
- ponavljanje istih priča ili pitanja, kao da ih osoba priča ili postavlja prvi put;
- zaboravljanje imena;
- teškoće u pronalaženju odgovarajuće reči, uz „praznine“ ili blokade tokom razgovora;
- zaboravljanje novih informacija;
- problemi sa planiranjem i organizacijom;
- konfuznost u prostornoj i vremenskoj orijentaciji;
- često „zaturanje“ stvari u stanu;
- apatija, razdražljivost ili povlačenje iz socijalnih kontakata;
- gubitak interesovanja za aktivnosti i hobije koji su ranije pričinjavali zadovoljstvo.
Važno je razlikovati povremenu zaboravnost od promena koje postaju sve učestalije i počinju da otežavaju svakodnevno funkcionisanje.
REDOVNO KONTROLIŠITE SVOJE ZDRAVLJE
Važno je redovno kontrolisati:
- krvni pritisak;
- holesterol;
- šećer u krvi.
Kontrola ovih parametara predstavlja važan deo brige o opštem zdravlju i zdravlju mozga.
NEGOVANJE ZDRAVIH ŽIVOTNIH NAVIKA
Zdrav san, pravilna ishrana i fizička aktivnost predstavljaju važan deo svakodnevne brige o organizmu.
Preporučuje se:
- oko 8 sati kvalitetnog sna dnevno;
- izbegavanje cigareta i zloupotrebe alkohola;
- zdrava i raznovrsna ishrana, bogata namirnicama koje sadrže omega-3 masne kiseline, vitamin B12 i vitamin D3;
- najmanje 30 minuta fizičke aktivnosti svakog dana, u skladu sa zdravstvenim stanjem i mogućnostima osobe.
Svakodnevno izdvojite vreme za opuštanje. Vežbe relaksacije i dubokog disanja mogu biti jednostavan način da se napravi pauza od svakodnevnog stresa.
Važno je pronaći aktivnosti koje vam prijaju i koje možete redovno praktikovati.
BUDITE U KONTAKTU SA DRUGIMA
Socijalna aktivnost je važna za mentalno zdravlje.
Povežite se sa prijateljima ili porodicom svakog dana. Razgovor, druženje i zajedničko provođenje vremena predstavljaju oblik svakodnevne mentalne i emocionalne aktivnosti.
IZAZOVITE SVOJ MOZAK SVAKOG DANA
Mozak, kao i ostatak organizma, voli aktivnost i nove izazove.
Uvođenje novih aktivnosti može biti jednostavan način da svakodnevno angažujete različite kognitivne funkcije. To može biti:
- učenje novog hobija;
- učenje novih veština;
- učenje stranog jezika;
- sviranje instrumenta;
- ritmičke vežbe;
- ples;
- strateške društvene igre, poput šaha i bridža;
- slaganje puzli;
- vođenje dnevnika o filmovima, serijama ili knjigama, uz kratko prepričavanje njihovog sadržaja.
PROMENITE SVAKODNEVNU RUTINU
Male promene u svakodnevnim aktivnostima mogu predstavljati dodatni izazov za mozak.
Pokušajte da:
- koristite nedominantnu ruku za jednostavne aktivnosti, poput pranja zuba, češljanja ili pisanja;
- promenite uobičajeni put do posla ili prodavnice;
- koristite nove rute tokom šetnje.
Na ovaj način poznate aktivnosti dobijaju novu dimenziju i zahtevaju dodatnu pažnju.
VEŽBE ZA PAŽNJU I BRZINU OBRADE INFORMACIJA
Jednostavne vežbe mogu se praktikovati svakodnevno.
Sortiranje karata: pokušajte da što brže sortirate karte iz špila po boji. Sledeći put ih sortirajte po znakovima.
Vežba opažanja: svaki put kada se nađete u novoj prostoriji, gradu ili tokom putovanja, pokušajte da nabrojite pet stvari koje vidite, čujete, njihove boje ili mirise.
Vežba verbalne fluentnosti: pokušajte da za jedan minut navedete što više životinja ili što više reči koje počinju na određeno slovo, na primer „S“, „K“ ili „F“.
VEŽBE ZA RADNU MEMORIJU I IZVRŠNE FUNKCIJE
Ponavljanje brojeva: počnite sa nizom od tri broja i postepeno povećavajte broj cifara koje treba zapamtiti i ponoviti. Zatim pokušajte da isti niz ponovite obrnutim redosledom.
Oduzimanje unazad: počnite od broja 100 i oduzimajte po 7: 93, 86, 79… Vežbu možete dodatno otežati tako što ćete istovremeno lagano hodati ili tapkati prstima u ritmu.
Vizuelna rekonstrukcija: posmatrajte sliku sa većim brojem detalja oko 30 sekundi. Zatim zatvorite oči ili sklonite sliku i pokušajte da nabrojite što više predmeta kojih se sećate, kao i njihove boje i položaj.
ČUVAJTE SVOJ UM SVAKOG DANA
Briga o zdravlju mozga nije jednokratna aktivnost. Ona podrazumeva svakodnevno ulaganje u zdrave životne navike, fizičku aktivnost, kvalitetan san, socijalne kontakte i mentalnu aktivnost.
Ukoliko primetite da se problemi sa pamćenjem ponavljaju, da postaju izraženiji ili da utiču na svakodnevni život, važno je razgovarati sa lekarom i potražiti stručnu procenu.
Čuvajte svoj um – budite aktivni, radoznali i uključeni svakog dana.
