Maligne bolesti predstavljaju grupu od oko 200 bolesti čije su osnovne karakteristike nekontrolisan rast i širenje nenormalnih (malignih) ćelija. Bolest se može javiti na bilo kom delu tela ili organu. Kod žena, najčešće nastaje u dojkama, debelom crevu, ginekološkim organima i plućima. Kod muškaraca, najčešći su rak pluća, debelog creva i prostate. Za maligne bolesti koriste se i nazivi rak ili kancer koji imaju isto značenje.
Svako može oboleti od raka. Mnogi smatraju da, ukoliko u njihovoj porodici nije bilo slučajeva raka, nisu pod rizikom. To nije tačno – samo jedan od 10 slučajeva raka nastane zbog porodične sklonosti. Rizik za maligne bolesti u celini raste sa godinama starosti.
Maligne bolesti nastaju kao rezultat međusobnog delovanja genetskih faktora (nasleđa), uticaja sredine i našeg ponašanja. Genetski faktori su odgovorni za svaki deseti slučaj raka. Većina nastaje pod uticajem našeg načina života i uticaja sredine. Pod načinom života podrazumevaju se: način ishrane, pušenje, fizička aktivnost, održavanje optimalne telesne težine, konzumacija alkoholnih pića, način izlaganja suncu i drugim izvorima ultraljubičastog zračenja, i dr. U uticaje sredine spadaju izloženost hemijskim jedinjenjima, raznim vrstama zračenja i mikroorganizmima. Sa porastom standarda i savremenim načinom života menjaju se naše navike i izloženost štetnim uticajama iz okoline, što rezultira povećanjem rizika za maligne bolesti. U razvijenim zemljama od raka oboli svaki drugi do svaki treći stanovnik.
Vrste prevencije:
Primarna prevencija podrazumeva sve ono što činimo da bismo unapredili i očuvali zdravlje i da bismo sprečili nastanak bolesti. To podrazumeva:
• izbegavanje faktora rizika ili smanjenje izloženosti faktorima rizika (npr. da osoba ne puši i da se trudi da ne bude izložena duvanskom dimu u svom okruženju)
• pozitivno ponašanje (npr. redovna fizička aktivnost).
• Sekundarna prevencija podrazumeva rano otkrivanje bolesti i skrining. Kod većine malignih bolesti lečenje će biti uspešnije i jednostavnije ako se otkriju na vreme i sa lečenjem otpočne blagovremeno. Rano otkrivanje podrazumeva prepoznavanje ranih simptoma ili znakova bolesti (npr. kad osoba uoči da je mladež koji ima godinama počeo da se menja po boji i obliku, treba se odmah javiti lekaru za pregled)
• Skrining podrazumeva redovne preglede kod osoba određenih godina starosti i pola, bez obzira na to što nemaju nikakve tegobe. U skladu sa međunarodnim i nacionalnim preporukama u Srbiji se sprovode tri skrining programa za maligne bolesti: rak dojke, rak grlića materice i rak debelog creva.
Procenjuje se da se od 30 do 50% slučajeva raka može sprečiti izmenom načina života i primenom preporučenih mera koje podrazumevaju: izbegavanje duvanskog dima, održavanje optimalne telesne težine, izbegavanje ili umerenu upotrebu alkohola, zdravu ishranu, fizičku aktivnost, prevenciju pojedinih infekcija, zaštitu od UV ili jonizujućeg zračenja, zaštitu od izloženosti kancerogenima na radnom mestu.
Lečenje mnogih bolesti je uspešnije ukoliko se otkriju na vreme i sa lečenjem otpočne dok je bolest još u početnoj fazi. Na primer, kod rano otkrivenog melanoma, raka dojke ili raka grlića materice, petogodišnje preživljavanje je preko 90% (9 od 10 obolelih bude živo nakon 5 godina). Rano otkrivanje podrazumeva prepoznavanje ranih simptoma ili znakova bolesti. Međutim, nekada bolest u početnoj fazi može proticati bez ikakvih tegoba, ali se može otkriti odgovarajućim pregledima.
Zbog toga se svima preporučuju redovni pregledi čija vrsta i učestalost zavise od pola, godina starosti i rizika.
Posavetujte se sa svojim lekarem o tome koji se pregledi preporučuju za Vas – kako pregledi usmereni na rano otkrivanje malignih bolesti, ali i pregledi usmereni na bolesti srca i krvnih sudova, dijabet i faktore rizika.
